ДР ЈЕЛЕНА ЛУКИЋ

Кратка биографија:

Јелена Лукић, др хемијских наука, запослена је у Електротехничком институту Никола Тесла, Београд, Србија од 1996. године. Руководилац је специјализоване лабораторије за испитивање изолационог уља и папира, акредитоване према ИСО 17025. Бави се анализом изолационог уља и папира и проценом стања енергетских трансформатора, старењем изолационог уља и целулозе и know-how у процесима обраде уља за уклањање корозивног сумпора и ПЦБ-а, као проналазач има два регистрована патента у овој области. Била је вођа пројекта у више од 20 истраживачких пројеката у горе наведеним темама и активни је члан или руководилац у више од 20 CIGRE SC D1, SC A2 и IEC TC 10 WG. Тренутно је руководилац CIGRE WG D1.76: Tests for the verification of quality and ageing performance of cellulose insulation for power transformers. Јелена Лукић је делегат Српског националног комитета у Међународном електротехничком комитету Технички комитет 10 (IEC TC 10) – Флуиди за електротехничке примене, Србија НЦ представник у CIGRE SC A2-Transformers и IEC TC 10 ко-официр за везу CIGRE SC.

Кратак садржај предавања:

Унапређене методе испитивања уља за процену ризика од корозивног сумпора и иновативна технологија за смањење ризика ЕТ и продужење животног века

др Јелена Лукић

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ НИКОЛА ТЕСЛА АД Београд

Србија

Током протеклих неколико деценија, захтеви за висококвалитетним и дуговечним изолационим материјалима у енергетским трансформаторима (ЕТ) и за одрживим и поузданим снабдевањем електричном енергијом, као и за смањењем „угљеничног отиска“ (енг. Carbon Footprint) и побољшањем утицаја на животну средину, довели су до великих промена у технологији производње материјала и његовим перформансама. Током протекле две деценије, проблем корозивног сумпора у минералним уљима се манифестовао у многим облицима, узрокујући кварове ЕТ. Прво је примећена корозија бакра, а касније је корозија сребра установљена као већи носилац ризика од кварова и хаварије ЕТ. Досадашње технологије за решавање проблема корозивног сумпора биле су делимично успешне, али су у неким случајевима биле узрок хаварија ЕТ. Традиционалне технике, регенерација уља са реактивацијом адсорбента, доводе до следећих потенцијалних хазарда: загађења ваздуха уколико се врши третман уља које садржи одређену количину PCB, и формирање елементарног сумпора, нежељеног контаминанта, који даље доводи до квара ЕТ. Конвенционалне технологије рерафинације и регенерације изолационих течности представљају изазов у ​​примени зелених технологија како би се испунили захтеви и директиве ЕУ (Зелени уговор, енг. Green Deal) и смањили „отисци угљеника” за зелену енергију. Примена изолационих течности на бази биоразградивих природних естара је пожељна са еколошке тачке гледишта, али се њихова примена суочава и са многим изазовима у погледу њихове примене и одрживости. Ова презентација се фокусира на један од најозбиљнијих проблема са конвенционалним минералним изолационим уљима, појавом корозије метала услед присуства корозивних сумпорних једињења, која повећава ризике од кварова и хаварија ЕТ. Посебна пажња биће посвећена процени ризика од корозије бакра и сребра и примени ефикасних техника за решавање проблема. У Институту је развијена нова метода испитивања корозије сребра, која има за циљ ефикаснију процену корозије сребра, унапређена у односу на постојеће  стандардизоване методе, DIN 51353 и ASTM D 1275. Контаминација ЕТ елементарним сумпором, као главни негативан ефекат примене процеса регенерације уља и уклањања корозивног сумпора са „реактивацијом адсорбента“ и проблеми загађења ваздуха, као додатни негативни ефект примене ове технологије, биће апострофирани. Главни проблем заштите животне средине у примени процеса регенерације уља са реактивацијом адсорбента је сагоревање уља на високим температурама, које даље може проузроковати токсичне емисије из мобилних постројења, уколико уље које се регенерише садржи трагове PCB-а (од 5 до 50 mg/kg). Поред негативаног утицаја на животну средину, ови процеси представљају ризик од формирања елементраниг сумпора и тиме доводе до високог ризика од појаве квара и хаварије ЕТ. Решење овог проблема се може наћи у примени ниско-температурних процеса и технологија које не емитују загађења и не производе непожељне нус-продукте. Технологија развијена у Институту – 3 ПИНТ решава постојећи проблем, она је у складу са најбољом еколошком праксом (нема штетних емисија са постројења) и омогућава дубинску регенерацију (рерафинацију уља), десулфуризацију (уклањање корозивног сумпора) и PCB деконтаминацију. Технологија је погодна за примену на лицу места (eng. on-site), тако и ван њега у стационарном постројењу (eng. off-site), а добијено рафинисано уље има карактеристике у класи квалитета ноовг уља, не садржи PCB (мање од 2 ppm), DBDS, ни друге реактивне дисулфиде и елементарни сумпор (испод 0,5, ppm).