ГÉРАРД МОРТХА

Кратка биографија:

Гéрард Мортха, професор на Технолошком институту у Греноблу (Гренобле Институте оф Тецхнологy).

Рођен 1. јула 1961. године; ожењен, има 3 деце. Доктор хемијског инжењерства на Гренобле–ИНП (Француска, 1989) и пост-доктор на Унив. Вашингтона (Сијетл, САД, 1989). Награђен 1989. Године, као прва награда Гренобле–ИНП тезе из хемијског инжењерства и финалиста 1990. Од 1995. године је ванредни професор на Гренобле–ИНП Пагора/ЛГП2; постао је редовни професор на Гренобле–ИНП у септембру 2012. године.

Његова експертиза покрива области хемије и процеса биорафинације (прерада/бељење дрвета, хемијско инжењерство, моделовање процеса, пренос масе и термички аспекти, оптимизација/симулација); лигноцелулозна хемија: сировине, биополимери, оксидативни процеси и процеси старења; хемијска анализа лигноцелулозних и изведених полимера/материјала (влажне хемијске методе, хроматографске и спектроскопске методе).

Ментор или ко-ментор је 25 доктора наука, 15 постдоктората и бројних студената мастер студија. Коаутор је 70 публикација, 120 саопштења на међународним или француским конференцијама, семинарима, 4 поглавља у књигама и 5 патената. Учествује на специјализованим конференцијама хемичара дрвета (ЕWЛП, ИСWФПЦ) од 1987. Учествовао је у једном ЕУ пројекту (ЦОСТ Е41, као потпредседник) и бројним сарадничким пројектима (академским и индустријским). Тренутно је у жирију за француске докторске тезе у Француској и у страним земљама (Финска, Шведска и Холандија). Био је на челу хемијског истраживачког тима у ЛГП2 од 2002. до 2012. године.

У Пагори држи предавања и руководи лабораторијом за студенте мастер студија. Такође се бави стручном обуком за фабрике целулозе или добављаче хемикалија, на теме процеса целулозе/бељења дрвета, хемијског/термичког инжењерства, опште и аналитичке хемије, лигноцелулозне хемије и анализе.

Кратак садржај предавања:

Целулозни материјали и нове технике испитивања – ХПСЕЦ одређивање молекулске масе целулозе

Гéрард Мортха

Гренобле-ИНП, ЛГП2 Лабораторy, Университy оф Гренобле-Алпес (УГА)

Француска

Мерење дистрибуције моларне масе – ММД (енг. молар масс дистрибутион) молекула целулозе у папирима је главна карактеристика која је предмет бројних радова у контексту студија о историјском наслеђу и уметничким радовима. Занимљиво је да се врло мало студија односи на карактеризацију електротехничких папира, овим методом, и њиховог понашања при старењу. Досадашња пракса је мерење ДПв целулозе, у корелацији са слабљењем физичких карактеристика папира (затезна чврстоћа, отпорност на савијање).

У овом чланку представљамо принципе горе поменуте методе, односно ММД анализе целулозе као посебне технике, помоћу хигх-перформанце сизе-еxцлусион цхроматограпхy (ХПСЕЦ), у спрези са више детектора (вискозиметрија, вишеугаоно расејање светлости, рефрактометрија, УВ-видљива спектрометрија), и њена примена код папира: предности, ограничења и неки резултати добијени у нашој лабораторији на различитим врстама папира, међу којима су и електротехнички папири и њихово понашање при старењу. Генерално, једно од важних ограничења овог мерења је потреба да се добије пуна растворљивост полимера, који се проучава, у изабраном растварачу, органском или воденом. Ово стање је тешко постићи ако је папир направљен од небељене целулозне пулпе која садржи трагове лигнина. То је случај са већином Крафт-пулпе које служе као основни материјал за електротехничке папире и пресборд. Стога се лигнин мора елиминисати пре растварања папирне целулозе. Ово се ради током фазе разградње зване холоцелулоза која мора бити инертна у односу на целулозу. Постизање потпуне растворљивости подразумева да нема колоидне материје или талога након растварања. Штавише, изабрани растварач треба да буде медијум у коме не би требало да дође до интеракције између полимерних ланаца или између полимерног ланца и матрице колоне. Колоне и растварач морају бити пажљиво одабрани. Методе за растварање целулозе могу се сврстати у методе директног растварања, које се одвијају путем комплексирања алкохолних -ОН група, које носе целулозни ланци, и индиректне методе растварања које делују дериватизацијом алкохола, које носи полимер, и даљом солубилизацијом деривата целулозе у неполарном растварачу, као што је тетрахидрофуран (ТХФ), који је веома погодан за ХПСЕЦ анализу. Биће представљени компаративни резултати добијени коришћењем ове две методе, као и предности и недостаци сваке од метода. Биће представљени и новији радови и публикације на ову тему.